Programski jezik C

Program u programskom jeziku C ima sledeću strukturu

Ovaj primer predstavlja prostiji C program koji ima samo dva dela:
- UVODNI DEO (opisivanje biblioteka funkcija koje ćemo u glavnom delu koristiti) i
- GLAVNI DEO - glavnu funkciju (main)

Izmedju ova dva dela može biti deo u kome opisujemo pomoćne podatke i funkcije koji će biti korišćeni u glavnom delu. Ovo ćemo pokazati kasnije.

UVODNI DEO sadrži (između ostalog) jedan ili više redova oblika

#include <abc>

gde je abc naziv datoteke (fajla) koji sadrži opis funkcija koje možemo (ali nismo obavezni) da koristimo u glavnom delu. Nekoliko primera:

• stdio.h  - ako koristimo funkcije za učitavanje i prikaz podataka. U ovom primeru koritimo funkcije scanf za učitavanje podataka i printf za prikaz rezultata. 
• math.h  - ako koristimo složenije matematičke funkcije (stepenovanje, korenovanje, logaritmovanje, trigonometrijske funkcije, ...)
• string.h  - ako koristimo funkcije koje obradjuju stringove (nizove znakova)
• ...

GLAVNI DEO je centralno mesto našeg programa - tu se navode koraci uputstva po kome računar radi. Ovaj deo započinjemo deklaracijom promenljivih koje ćemo koristiti - onih koje unosi korisnik našeg programa, pomoćne promenljive (za međurezultate) i rezultata izračunavanja.

Deklaracija podrazumeva navođenje tipa podataka i naziva promenljive. Tipovi koje ćemo za sada koristiti su celi brojevi (int, short, long, ...) i decimalni brojevi (float, double, long double, ...). Ime promenljive je bilo koji niz znakova koji počinje slovom a sadrži slova, cifre i znak za podvlačenje (_).

Primeri:
int sumaBr;
double prosek_ocena;
long a1,a2,a3;

Svaki korak se završava znakom ; 

Nakon deklaracija slede koraci koje treba uraditi da bi se rešio postavljeni problem. U programskom jeziku C možemo koristiti sledeće elementarne korake:

• učitavanje (preuzimanje) datih podatka (ulazni podaci) - printf
• prikazivanje rezultata izračunavanja - scanf
• izračunavanje vrednosti izraza i čuvanje vrednosti u nekoj od promenljivih - prom=izraz
• provera ispunjenosti uslova - if
• ponavljanje grupe koraka do ostvarenja datog uslova - for, while i do

U sledećem članku objasnićemo detalje prve tri od opisanih komandi što to će biti dovoljno za rešavanje jednostavnijih zadataka. Zatim prelazimo na složenije komandi i složenije zadatke.